KOMENTAR TRENERA I PROFESORA ALEKSANDRA ŠAKIĆA: Fenomen "Legije stranaca" u sportu

U istoriji sporta imamo puno primera da se do postizanja vrhunskog rezultata dolazi selekcijom i dovođenjem igrača iz drugih sredina. Tako se u mnogim sportovima stvaraju takozvane "Legije stranaca". Tu se, pre svega, misli na igrače koji se iz drugih sredina dovode u klubove.
To je praksa koja je pokazala da donosi rezultate, ali i traje po principu "koliko para, toliko muzike". Takva praksa je poznata i činjenica je da ako u dotičnom sportu ima puno igrača na tržištu može se selektovati i dobar tim. Takođe, takva sportska priča i puno košta. Treba taj kontigent smestiti, nahraniti, isplatiti zarade ...
Ako je, pak, priča o sportu u kojem na tržištu kruži određena ekipa proverenih igrača i pojavljuju se ekipe igrača koji su na nižem nivou od pomenutog, lako dolazimo do zaključka: "Ko pre devojci ...". Futsal je sport u kojem se, nažalost, vrti jedna te ista ekipa igrača u krug. Njima svaka čast jer, da nisu to što su, ne bi od futsala živeli.
Raduje i svako pojavljivanje na sceni novih futsal sredina. Raduju Vranje, Vrnjačka Banja, Šabac ... Takođe, raduje i činjenica da se u nižim ligama u sisteme takmičenja uključuju i nove sredine. To je dobro. Ono što nije dobro je činjenica da se neke ekipe raspadaju. Najsvežiji je primer Limana i Koske. Očigledno je da su finansije osnovni problem futsala. Ako se ima para - takmiči se, ako se nema para - raspad sistema.
Ima i situacija da se ima para koje su preduslov, ali se ne poseduje dovoljno iskustva oko organizacije ekipe i kluba. Takav je primer Koska Delfin iz Šapca. Ponekad nije najbolja solucija preskakati stepenike. Nekada je bolje stvarati postepeno ekipu, jačati klub u organizacionom smislu i probuditi vlastite resurse, a ne posezati za tuđim. Kao model za to može da posluži zrenjaninski SAS koji je krenuo od najnižeg ranga takmičenja, a oslonio se i oslanja se na igrače iz Zrenjanina i okoline. Činjenica je da SAS nije prvak države, a da je imao jaču finansijsku potporu i to bi postao.
Takođe, sada dolazimo i do momenta kada je neophodno dovesti igrače iz drugih sredina. To je momenat kada su u domaćoj sredini iscrpljeni resursi, a želi se bolji rezultat. Tada je opravdano dovesti dva ili tri igrača sa strane koji su kvalitet koji će, u datom trenutku, prevagnuti jezičak na vagi sportskog uspeha. Međutim, svako mešanje "domaćih" i "stranih", ako nije urađeno dovoljno transparentno, može dovesti do polarizacije u ekipi i stvoriti atmosferu u kojoj će izostati uspeh. U svakom slučaju, potreban je visok stepen proračunatosti i mudrosti.
Da nije samo SAS reper za ovu moju besedu, možemo pomenuti ekipu Letećeg Holanđanina, koji dolazi iz još manje sredine nego što je Zrenjanin. Pošto se u nabrajanjima neko i izostavi, ne bih želeo ovom prilikom da se neko uvredi ali će se u ovoj priči pronaći svi. Po broju registrovanih igrača futsala nismo respektabilni, ali po kvalitetu jesmo - reprezentativnom. Klupski futsal mora još da "pije mleka", i to sve dok ekipe koje treniraju gube od ekipa koje se okupljaju samo na utakmicama.
Ovih dana su bile mnoge rekacije na moje pisanje na "Futsalu u Srbiji". Osim verbalnih uvreda, koje su neminovne, sve ostale konstatacije su bile odlične. O problemima se mora pričati i oni se moraju prepoznavati. Pozitivna je i klupska ostrašćenost. Ipak, ne valja stav "posle mene potop". Takvim stavom se stalno vraćamo na početak. Mnogi su u futsal zalutali. Možda ja prvi. Onog trenutka kada budem shvatio da sam suvišan, povući ću se. Do tada, imam pravo da iznosim stavove sve dok to neko hoće da objavi i neko hoće da čita ... pa čak i zarad lične promocije !

Aleksandar Šakić,
profesor i futsal trener