ANALIZA TRENERA I PROFESORA ALEKSANDRA ŠAKIĆA: Golman u futsalu – pola ekipe

Mnogo je primera koji potvrđuju tezu iz naslova. Zvuči otrcano, ali stvarno je tako. U svim sportovima u kojima postoji pozicija golmana nepisano pravilo je da, ako je ta pozicija popunjena sa kvalitetnim igračem, imate već jednu nogu na najvišem postolju sportskog uspeha.
U futsalu smo svedoci da godinama unazad imamo odlične čuvare mreže. Može se reći da na toj poziciji nismo nikada oskudevali. Ruku na srce, u evropskim i svetskim formatima ima boljih, što i ne sme da čudi. Tu je veća selekcija, bolji uslovi za rad i bolji trenažni proces. Kada zanemarimo prethodno pomenute faktore za postizanje vrhunskih rezultata, dolazimo do zaključka da, nekim čudom, uz pomoć štapa i kanapa, imamo odlične golmane u državi.
Nekako, u bliskoj futsal istoriji, pomalo smo robovali činjenici da smo u državnoj zajednici sa Crnom Gorom, te je ta situacija nalagala da "po ključu" iz te sredine dolaze selektor, igrači, golmani ... Mnogo igrača koji su tada bili bolji i perspektivniji nisu dobijali šansu. Takođe, i kod golmana je bio sličan problem. Setite se samo nezgrapnog Radulovića sa ogromnim golmanskim rukavicama kojem je rezerva bio Ranisavljević. Hvala Bogu, toga više nema.
Golman u futsalu je zadnji igrač odbrane i prvi igrač napada. Po mnogim elementima, bliži je rukometnom, ali pošto igra i nogom smatra se da je tehnika futsal golmana nasleđe pola - pola (pola fudbal – pola rukomet). Neretka je situacija da rukometni golmani stanu na gol u futsal utakmici i "spuste zavesu". Ovo ne treba da čudi. Kao prvo, oni su već savladali prostor i dimenzionalnost terena što predstavlja veliki problem golmanima velikog fudbala kada brane futsal ("trče po golu"). Kao drugo, svojim postavljanjem i zatvaranjem uglova, brane racionalnije. Kao treće, udarac u futsalu je sporiji od udarca u rukometu 20-30 km/h te su rukometnim golmanima ove lopte "sporije", a imaju slični obim rukometaškim, što golmanima velikog fudbala predstavlja izuzetan problem pošto im je "mala".
Rukometni golmani bacaju kontru precizno i sa istančanim osećajem za spajanje igrača i prostora, što proizilazi iz rukometne igre. U velikom fudbalu se lopta baca rukom, ali u velikom luku i relativno neprecizno. Golmani koji dođu na futsal sa velikog fudbala slabo brane nogama udarce po zemlji, te se često bacaju i prave "most" te im lopta koja je brza i precizna beži ispod tela. Često polu - visoke lopte brane obema rukama, što je ispravno za veliki fudbal, ali je sporo za mali, te im takve lopte "beže". Takođe, udarce iz neposredne blizine brane padom u noge koji je spor, a rukometni golmani se spustaju u niski stav sa pokrivanjem prostora.
Naravno, iz svega navedenog možemo zaključiti da je tehnika rukometnog golmana, iz ugla posmatranja pozitivnih motoričkih stereotipa i njihovih transfera na futsal, veća i konzistentnija od tehnike golmana velikog fudbala. Potrebno je istaći da se kod nas polako kristališe tehničko - taktička definicija futsal golmana u pogledu njihovog trenažnog procesa. Međutim, po klubovima se toj problematici ne pridaje značaj, a i činjenica je da je manjak školovanih ljudi za ovaj vid trenerskog posla. Ako se sada vratimo na početak i naslov "Golman u futsalu - pola ekipe", dolazimo do paradoksa: svi ovu činjenicu znamo i često je koristimo kao krilaticu, ali imamo samouke golmane ! Kada budemo imali škole futsala tada ćemo imati i školovane golmane. Dotle, imaćemo dobre golmane ali naturščike, samouke i pri tom odlične.

Aleksandar Šakić,
profesor i futsal trener