Tuesday, January 6, 2009

GODINA ZA PAMĆENJE ZA KAPITENA EKONOMCA: Vidan Bojović "provozao" i Brazilce

Ne kaže se džabe da se otrov krije u bočicama. Kad ljubiteljima "magične igre na petoparcu" pomenete ovu izreku, prva asocijacija je Vidan Bojović, kapiten šampiona Ekonomca i reprezentativac Srbije u malom fudbalu. Momak velikog srca i brzine poput „atomskog mrava“ visok je samo 160 santimetara, a doživeo je ono o čemu mnogi mogu samo da sanjaju – na umeću su mu kapu skinuli i Brazilci, a poznato je da je u zemlji kafe, sambe i karnevala fudbal više od stila života.
- Sa "orlovima" sam gostovao u Uberlandiji, igrali smo dve prijateljske utakmice protiv "karioka". Selektor Aca Kovačević je uslišio želju mnogobrojne publike i pružio mi šansu osam minuta pre kraja, a namestilo se da već drugi kontakt sa loptom pretvorim u gol. U hali je nastalo ludilo, koje je kulminiralo kad sam i asistirao Milanu Rakiću. Bez obzira što smo im za kratko vreme dva puta zatresli mrežu, brazilski navijači su bili oduševljeni, a prilikom izlaska sa terena nagradili su me ovacijama. Čak su spevali i pesmicu, u stilu „Dodaj loptu malom“, kako nam je kasnije pojasnio prevodilac – do tančina pamti zlatne trenutke karijere Vidan Bojović.



Sa deljenjem autograma posle meča nije se okončala Bojovićeva popularnost u Brazilu. Dok je sutradan stručni štab reprezentacije razgledao grad, prilazili su ljudi i molili da se slikaju sa omalenim umetnikom loptanja.
- Najzanimljivije, ipak, bilo je u šetnji sa golmanom Ivanom Stojanovićem. Automobil pri punoj brzini, odjednom, skrenuo je sa puta i „potpisao“ na trotoaru ispred nas. U prvi mah uplašili smo se otmice, što je u Brazilu čest slučaj sa strancima, a onda je izašao vozač i sa širokim osmehom počeo da me grli i ljubi. Posle nekoliko meseci ponovo smo bili u Južnoj Americi i učestvovali na Gran-priju u Rio de Žaneiru, a poklonici futsala su me pozdravljali kao starog znanca, valjda su gledali na televiziji mečeve iz Uberlandije. Ma, pamtiću Brazil do kraja života !


Udarac Vidana Bojovića pored Čeha Formaneka na "Gran priju" u Brazilu (www.futsaldobrasil.com.br)

Dug je put od Ivanjice do Kopakabane i postojbine Pelea, Zika, Ronalda i Ronaldinja i njihovih sunarodnika i majstora u igri na male golove, Falkaa, Betaa, Lenisija i Šumahera, aktuelnih vladara planete.
- Prošao sam sve mlađe kategorije Javora i debitovao za prvi tim sa 17 godina kod trenera Slavenka Kuzeljevića. Bio sam na kaljenju u Goliji, kasnije i nižerazrednom Voćaru, da bih konačno prešao na mali fudbal i zaigrao u Fontani iz Čačka, nekadašnjem šampionu. Stasavao sam u ekipi Mikana Stevanića, uz starog majstora Zorana Novakovića, a onda sam 2003. godine, na nagovor Aleksandra Đokića, prešao u Ekonomac. Sadašnji sportski direktor Kragujevčana je najveći „krivac“ za moj uspeh.
Od debitanta u eliti, Šumadinci su za samo pet godina osvojili titulu i plasirali se u završnu rundu Lige šampiona. Bojovićev doprinos uspesima je nemerljiv ...
- Uporedo sa klubom, tekao je i moj napredak. Najpre smo izborili opstanak, potom postali stabilan superligaš, a tek onda počeli da stremimo ka vrhu. Pre dve godine, Marbo sa Rajićem i Perićem je bio prejak, ali zato u prošloj sezoni nije nam bilo premca. Ruku na srce – zaslužili smo, najviše trenirali, budili se rano i ceo dan provodili sa „bubamarom“. Prvi smo kolektiv koji je šampionski pehar doneo u Kragujevac. Lepo je bilo i na evropskoj sceni, u Poljskoj smo uspešno prebrodili kvalifikacije i plasirali se među 16 najboljih u Ligi šampiona, ali na turniru u Portugalu, u konkurenciji velikana Bumeranga i Benfike, nije bilo realno da nešto više učinimo. Možemo, ipak, da budemo zadovoljni.

Ekonomac je odlično organizovan, plate igračima su redovne, smeštaj obezbeđen, sve funkcioniše kao švajcarski sat, zahvaljujući profesoru Veroljubu Dugaliću, predsedniku i zaljubljeniku u mali fudbal kakav se retko viđa.
- Jedino mi je krivo što su utakmice u "Jezeru" slabo posećene, izuzetak je bio meč kad nas je kao golman pojačao olimpijski vicešampion u plivanju, Milorad Čavić. Zaslužujemo punije tribine, pogotovo što smo i sad jesenji prvaci, od maksimalnih 33 osvojili smo 28 bodova, izgubili samo od Limana i remizirali na gostovanju u Beogradu. I ove godine glavni smo kandidat za titulu, mada odličje žele i Kolubara, SAS, Liman i Marbo Intermeco – ističe Vidan Bojović, strelac 13 golova u prvom delu prvenstva.
Bojović nije samo ljubimac publike u Brazilu i Kragujevcu, već na svakom terenu na kome se pojavi. Zbog niskog rasta je lako prepoznatljiv, ali neosporno umeće, garnirano maestralnim prodorima i efektnim golovima, učinilo ga je i harizmatičnim. Svi vole Vidana ...


BLISTAO NA PORTUGALSKOM GOVORNOM PODRUČJU

Porto za sva vremena

Bojović će pod hitno morati da nauči portugalski, obzirom da blista u zemljama gde se on govori. U dresu reprezentacije je zadivio Brazilce, a zapažen je bio i na Evropskom prvenstvu u Portu.
- Bilo je zadovoljstvo biti član tima koji se plasirao na 5. mesto. Nikad neću zaboraviti meč sa prvakom Španijom, remizirali smo pogotkom Rajića u poslednjem minutu. Za "orlove" nema zime, ne oskudevamo talentima, biće uspeha i u budućnosti. Još kad bi i savez imao sluha i obezbedio adekvatne pripreme, gde bi nam bio kraj – uzdiše Bojović.


ROĐEN PRED VIDOVDAN

Sestra Vida najverniji navijač

Vidan – staro srpsko ime, nesvakidašnje i originalno, odmah budi pažnju. Bojović objašnjava kako ga je dobio:
- Rođen sam 27. juna 1979, dan uoči Vidovdana. Majku je kolima do porodilišta vozio komšija Vidan. Zanimljivo je da imam i 11 meseci mlađu sestru, zove se Vida. Ona je moj najverniji navijač i ne propušta nijedan meč.
U svetu malog fudbala Bojović je poznat i kao "Britva".
- To je porodični nadimak, tako su mi zvali i dedu i oca. U rodnoj Ivanjici držim pečenjaru, često saigrače iz kluba i reprezentacije počastim dobrom prasetinom i jagnjetinom. Pre neki dan baš sam imao porudžbinu od Željka Borojevića.


OKRŠAJI NA DOMAĆOJ SCENI

"Otrov" za Nišlije

Vidan Bojović je „smrt“ za niške klubove, posebno kad sa Ekonomcem gostuje u Čairu. Pre godinu i po dana postao je persona non-grata u gradu na Nišavi, a opasno se „zamerio“ i policiji ...
- Poslednje kolo je odlučivalo ko se seli u niži rang, Niš 92 ili Konjarnik, a nama je trebao bod da overimo 2. mesto i pauziramo u četvrtfinalu plej-ofa. Beograđani su savladali Marbo, a „plavci“ su 50 sekundi pre kraja vodili 3:1, što im je garantovalo opstanak. Smanjio sam, a onda tri desetinke pre zvuka sirene i het-trikom izjednačio rezultat. Nastao je haos koji je trajao do duboko u noć – da li je gol regularan ili ne ? Čak su i novine objavile različite rezultate, ali je na kraju, posle odgledanog tv snimka, zbog mog priznatog gola ipak ispao Niš 92.
U svim kafanama na Konjarniku imate besplatno piće, ali i strepite od policije?
- Ne, sve je to samo sport, mada mi je jesenas na gostovanju u Nišu, začinjenim efektnim golom u rašlje, prišao kapiten „plavaca“ Ljubiša Rangelov i „zamolio“ da više ne dolazim u "Čair". Valjda se samo šalio – smeška se Bojović.

Vladislav Vlajić
futsalsrbija.blogspot.com

3 comments:

Arap said...

Sedeli smo zajednu klupi, cetri godine u osnovnoj , secam se kad je u petom osnovne dao go makazicama, na betonu, covece sam je osvajao skolske turnire mi ostali smo samo statirali, suze su mi krenule od srece dok sam citao sve ovo.

Britva je veliki covek, mozda najveci koga poznajem

Bravo majstore ....voli te Arap

qqqw said...

ja sam gledao brila dok je igrao u vocaru, igrao po levoj strani,kako je igrao, bruka... samo napred majistore, najbolji si...

qqqw said...

ja sam gledao brila dok je igrao u vocaru, igrao po levoj strani,kako je igrao, bruka... samo napred majistore, najbolji si...